Header image alt text

Departman za stočarstvo

Konjarstvo

O predmetu 

Dobar stručnjak, kao i svaki vlasnik ergele, koji želi da kroz tu proizvodnju ostvari dobit, mora da bude dobro informisan o tome šta se dešavalo u prošlosti, šta se dešava sada i šta se očekuje u budućnosti.

Informacije su namenjene studentima stočarskog smera koji slušaju predmete iz oblasti proizvodnje svinja, kao i svima onima kojima informacije iz ove oblasti mogu koristiti i svim drugim aktivnim učesnicima, farmerima, agronomima i veterinarima u rešavanju svakodnevnih problema u radu

Ekonomski značaj konjarstva se ogleda u tome da svaki odnosno jedan jedini konj stvara 0,05 direktnog i 0,2 ukupnog zaposlenja sa punim radnim vremenom. To znači da 5 konja stvara posao sa punim radnim vremenom za jednog čoveka, što je izuzetno važno za smanjenje nezaposlenosti. Ovo je inače nešto što ističu evropski stručnjaci u konjarstvu, a moramo biti svesni da se oni suočavaju sa mnogo manje problema oko nezaposlenosti nego mi, što samo pokazuje važnost konjarstva kao grane poljoprivrede i sporta. Isto tako konj doprinosi direktnom godišnjem obrtu od 2,200 – 2,800 eura i mogućnošću da se ova cifra uveća 2 – 3 puta. Ne sme se zaboraviti da u razvijenim zemljama konjarstvo predstavlja 5. izvor prihoda farmerima, a da dobro organizovana kladionica stvara profit od preko milijardu eura godišnje. Evropski trendovi u konjarstvu mnogo nam govore o tome kako i zašto treba ulagati u ovu granu poljoprivrede i sporta. Uzmimo za primer Island, ostrvsku zemlju koja godišnje od konjarstva ima obrt novca od oko 150 miliona eura, a ne zaboravimo da je to zemlja sa malo ljudi (svega 300.000 stanovnika), malo pašnjaka i isključivo jednom jedinom rasom konja (Islandski poni konj, populacija 75.000). A jedna Nemačka, koja ima milion grla, samo na aukcijama konja ima obrt novca u vrednosti 40 miliona eura, ili Holandija čije konjarstvo stvara godišnji obrt od 1,2 milijarde eura. Uzimajući u obzir geografski položaj naše zemlje, raspoložive pašnjačke površine, proizvodnju hrane, radnu snagu, i ostale pogodne faktore, mislim da bi se jednog dana s pravom mogli nositi i s ponosom porediti sa zemljama poput Švedske ili Italije. Ovo nas upućuje na zaključak da se mnogo više mora raditi na promovisanju ove grane, a nadam se da će ovaj rad biti samo jedan mali doprinos tome odnosno motiv i podstrek drugima da se odluče i počnu baviti konjarstvom.

Plan i program

Cilj predmeta

Cilj studijskog programa je obrazovanje i osposobljavanje studenata za stručni i naučni rad u oblasti konjarstva. Stečeni nivo znanja obezbeđuje formiranim stručnjacima, da ova znanja lako, efikasno i kompetentno primene u praktičnoj proizvodnji, kao i u naučno-istraživačkom radu.

Ishod predmeta

Ishod predmeta je da pruži studentima onaj nivo obrazovanja i da imaju sledeće sposobnosti (veštine), odnosno kompetencije: sposobnost razumevanja i rešavanja problema u različitim situacijama koje proističu tokom rada, sposobnost integracije znanja u rešavanju složene problematike, sposobnost logičkog rasuđivanja na osnovu dostupnih informacija, formulisanja sopstvenog mišljenja, pretpostavki i izvođenja zaključaka, sposobnost za samostalni i timski istraživački rad, sposobnost rukovođenja istraživačkim timovima i organizacijama.

Sadržaj predmeta

Teorijska nastava. Istorijski razvoj. Rase konja. Srodnici konja. Biologija konja. Ocena eksterijera konja. Uzgoj konja. Metode uzgoja konja. Ishrana konja. Reprodukcija konja. Upotrebna vrednost konja. Ishrana konja. Smeštaj konja. Oprema za prezanje i jahanje.

Praktična nastava:Vežbe, Drugi oblici nastave, Studijski istraživački rad. Ocena ekstreijera konja. Smeštaj konja. Planiranje štale, Čišćenje i nega kože i dlage. Čišćenje i nega kopita. Кorektivno obrezivanje i potkivanje.

Metode izvođenja nastave

Teorijski deo nastave će se izvoditi u predavaonici, odnosno, vežbaonici uz korišćenje slajdova, prezentacija, video animacija i filomova, putem projektora i video bima. Deo praktične nastave je predviđen za terenske vežbe i obilazak ergela.

Kalendar ispita

S M E RSTUDIJSKI PROGRAM

PREDMET

Plan

i program

2008-2014

(година)

ROKOVI
JAN.15.01 -14.02. APR.07.04.-11.04. JUN09.06- 07.07. SEPT.03.09 -25.09. OKT.01.10 -10.10.
STOČARSTVO Konjarstvo 28.01. 08.04 10.06. 16.09. 07.10.
04.02 17.06. 23.09.

Literatura

(1) Pejić, N.: Konjаrstvo. Udžbenik. Poljoprivredni fаkultet Novi Sаd.

(2) Stаnčić, B. Konjаrstvo. Prаktikum. Poljoprirvedni fаkultet Novi Sаd. 2007.

(3) Trаilović, D.; Petrujkić, T.; Vučinić Mаrijаnа; Trаilović Ružicа; Kаtrinkа, Z. Sаvremeni trendovi u uzgoju i zdrаstvenoj zаštiti konjа. Centаr zа unаpređenje obrаzovаnjа u veterinаrskoj medicini, Veterinаrski fаkultet. Beogrаd

(4) Nаučno-stručni čаsopisi, Zbornici nаučnih i stručnih rаdovа domаćeg i međunаrodnog znаčаjа iz oblаsti konjаrstvа.

Bodovanje

SISTEM BODOVANJA (KREDITIRANJA) UKUPNIH AKTIVNOSTI STUDENATA ZA FORMIRANJE KONAČNE ISPITNE OCENE NA PREDMETIMA:  

KONJARSTVO  (za studente IV godine, smer – Stočarstvo))

–  Ukupne aktivnosti studenta obuhvataju predispitne i ispitne obaveze.

–  Maksimalan broj bodova (kredita) iznosi 100, od čega 50 za predispitne i 50 za ispitne aktivnosti.

Student mora ostvariti minimalno 20 bodova iz predispitnih obaveza, da bi mogao pristupiti završavanju ispitnih obaveza. Student koji ostvari maksimalnih 40 bodova iz predispitnih obaveza, mora ostvariti još minimalno 20 bodova iz ispitnih obaveza, kako bi ukupno ostvario 60 bodova i dobio minimalnu konačnu ocenu 6 (šest).

  PREDISPITNE OBAVEZE

Prisustvom na predavanjima ≥60% od ukupnog broja časova, predviđenih planom i programom predmeta, ostvaruje se pravo na potpis. Maksimalan broj bodova je 10 bodova (76-80%, 2 boda; 81-85%, 4 boda; 86-90, 6 boda; 91-95, 8 bodova; 96-100, 10 bodova).

Prisustvom na vežbama ≥80% od ukupnog broja časova, predviđenih planom i programom predmeta, ostvaruje se pravo na potpis. Maksimalan broj bodova je 10 bodova. (80-85, 2 boda; 86-90, 4 boda; 91-95, 6 bodova; 96-100, 10 bodova).

Kolokviranje svake vežbe, maksimalno 10 bodova. Od 76-80% 2 boda; 81-85% 4 boda; 86-90% 6 bodova; 91-95% 8 bodova  od 96-100% 10 bodova.

Prisustvo na terenskim vežbama: minimalno prisustvo jedne terenske vežbe. Maksimalno 10 bodova.

Urađen i prezentovan seminarski rad 10 bodova. Seminarski rad mora biti urađen i odbranjen do kraja semestra.

 ISPITNE OBAVEZE

Predispitni testi se sastoji od 40 pitanja. Tačan odgovor na sva pitanja donosi 10 bodova. Da bi se test položio, potrebno je ostvariti minimalno 6 bodova. Ako student ostvari manje od 6 bodova, test nije položio i mora ga ponovo polagati!. Nakon položenog testa, student pristupa polaganju usmenog dela ispita. Jednom položeni test se više ne polaže.

Usmeni ispit (maksimalno 40 bodova) i to za tačne odgovore na 3 ispitna pitanja.

FORMIRANJE KONAČNE OCENE

Da bi student dobio konačnu ocenu 6 (šest), tj. položio ispit, mora ostvariti minimalno 60 bodova, koji se dobijaju sabiranjem bodova ostvarenih na predispitnim i ispitnim obavezama.

Nakon pristupanja usmenom delu ispita, ostvareni bodovi na postavljena pitanja se sabiraju sa svim do tada ostvarenim bodovima i formira se konačna ocena.

 Ocene: 60 – 64 bodova = 6; 65 – 74 = 7; 75 – 84 = 8; 85 – 94 = 9; 95 – 100 =10

 

Kontakt

Prof. dr Ivan Radović, vanredni profesor

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Departman za stočarstvo

II sprat, kanc. br. 5

ivan.radovic@stocarstvo.edu.rs

00381 21 485 3477