Header image alt text

Departman za stočarstvo

Tehnologija svinjarske proizvodnje

[tab:Početna]

Dobar stručnjak, kao i svaki proizvođač svinja ili vlasnik farme, koji želi da kroz tu proizvodnju ostvari dobit, mora da bude dobro informisan o tome šta se dešavalo u prošlosti, šta se dešava sada i šta se očekuje u budućnosti.

Informacije su namenjene studentima stočarskog smera koji slušaju predmete iz oblasti proizvodnje svinja, kao i svima onima kojima informacije iz ove oblasti mogu koristiti i svim drugim aktivnim učesnicima u proizvodnji svinja, farmerima, agronomima i veterinarima u rešavanju svakodnevnih problema u radu na realizaciji kvalitetne i rentabilne proizvodnje a sve u cilju ostvarenja PROFITA

Svinja je vekovima bila domaća životinja koja je držana u zadnjem dvorištu sa ulogom da ukućanima obezbedi mast i meso, odnosno da iskoristi otpatke iz domaćinstva. Zatim je nastao period kada se svinja drži kao nuzproizvod u domaćinstvu da bi se iskoristile žitarice koje nisu mogle da se prodaju. Poslednjih 30 godina, promene idu u pravcu proizvodnje svinja za tržište što je uslovilo poboljšanje genetičke osnove i uslova držanja. Danas je to industrijska proizvodnja na velikim farmama sa potpuno mehanizovanim, a u mnogim slučajevima i automatizovanim, procesom proizvodnje.

Prema statističkim podacima proizvodnja svinja predstavlja 41,7% od ukupne proizvodnje svih vrsta mesa (goveđe 25,1%, živinsko 29,8%, ovčije 3,3%). Sem većine afričkih zemalja, gde se svinje ne gaje iz religioznih razloga i zemalja Severne i Južne Amerike, odnosno Okeanije, gde preovlađuje tradicija gajenja goveda i ovaca, svinjarstvo je najznačajnija grana stočarstva. Učešće svinjskog mesa u ukupnoj proizvodnji mesa u Evropi iznosi preko 50%, a u Aziji preko 58%.

U našoj zemlji svinjarstvo sa učešćem od 57,5% od ukupne proizvodnje svih vrste mesa (goveđe 22,1%, živinsko 13,7%, ovčije, jagnjeće i kozje 6,6%)  predstavlja najznačajniju stočarsku granu.

    Ta ogromna proizvodnja obezbeđuje posao i egzistenciju veoma velikom broju ljudi. Pored direktnih proizvođača svinja, indirektno, posao i egzistenciju obezbeđuju i zaposleni u biljnoj proizvodnji, klaničnoj industriji, fabrikama stočne hrane, opreme, lekova, dezinfekcionih i dezinsekcionih preparata, zaposleni u unutrašnjoj i spoljnoj trgovini. Tu su i zaposleni u naučnoistraživačkoj delatnosti, službi selekcije i kontroli produktivnosti, u savetodavnim i kontrolnim državnim službama, obrazovnim ustanovama, itd. Upravo ta činjenica da svinjarstvo direktno i indirektno omogućava egzistenciju tako velikom broju ljudi, čini ovu granu proizvodnje veoma značajnom u svetskoj privredi, a izuzetno značajnom u mnogim zemljama u koje se ubraja i naša zemlja.
[tab:O predmetu]

Predmetni nastavnik

Prof. dr Ivan Radović, vanredni profesor

Zadatak predmeta

da objedini u jedinstvenu celinu do sada stečena znanja iz odslušanih srodnih predmeta, najnovija dostignuća naučnoistraživačkog rada i aktuelna dostignuća ostvarena u praksi jer proizvodnja svinja predstavlja kompleksan tehnološki postupak.

Cilj predmeta

da se budući stočari osposobe za rad na oplemenjivanju, razmnožavanju, smeštaju, ishrani, organizaciji proizvodnje, menadžmentu i iskorišćavanju svinja u farmskim uslovima. Pri tome se pod farmskim uslovima podrazumeva svaka organizovana proizvodnja za tržište, bez obzira na veličinu farme. To znači da određena tehnologija treba da se uvede i na manje porodične farme ukoliko žele da proizvode svinje koje su po kvalitetu . i proizvodnoj ceni konkurentne na tržištu. Osim toga, student treba da se osposobi za primenu novih bioutehnologija u stočarskoj proizvodnji, kao i da stekne jasan uvid o uticaju stočarske proizvodnje na prirodnu okolinu, te da poznaje načine sprečavanja štetnog uticaja stočarske proizvodnje na okolinu (održiva poljoprivreda).

Ishod predmeta

Ishod procesa studiranja je formiranje stručnjaka sa akademskim obrazovanjem koji poseduje značajno proširena i produbljena znanja u odnosu na znanje stečeno u srednjoj školi, kao i znanje neophodno za razumevanje naučne osnove iz oblasti stočarske proizvodnje.

Stečeno znanje studenata završenih osnovnih akademskih studija obezbeđuje stručnost za rad na poljoprivrednim radnim oragnizacijama: kombinatima, zadrugama, preduzetničkim firmama i sopstvenim gazdinstvima koja se bave stočarskom proizvodnjom, zatim savetodavnim stručnim službama, u srednje školskom obrazovanju i slično.

Zadatak predmeta

da objedini u jedinstvenu celinu do sada stečena znanja iz odslušanih srodnih predmeta, najnovija dostignuća naučnoistraživačkog rada i aktuelna dostignuća ostvarena u praksi jer proizvodnja svinja predstavlja kompleksan tehnološki postupak.

[tab:Plan i program]

Teorijska nastava

Značaj svinjarstva. Karakteristike svinjarstva kao proizvodne grane. Stanje svinjarstva kod nas. Tipovi i rase svinja. Odgajivanje, selekcija i oplemenjivanje. Odgajivački cilj. Izbor rase. Metode odgajivanja svinja. Postupci u selekciji svinja. Ocena priplodne vrednosti. Evidencija u svinjarstvu. Tehnologija proizvodnje. Varijante tehnologije. Smeštaj i držanje svinja (objekti za smaštaj svinja, oprema objekata i farme, planiranje i izgradnja farme). Tehnologija odgajivajnja priplodnog podmlatka. Menadžment u proizvodnji svinjskog mesa. Kvalitet svinja i svinjskog mesa. Ocena mesnatosti na liniji klanja (metode, oprema). Ocena kvaliteta u živom stanju (ultrazvuk). Metode za ocenu kvaliteta mesa. Meso promenjenog kvaliteta. Faktori koji utiču na kvalitet polutke i mesa.

Praktična nastava

Građa tela. Kategorije svinja. Izračunavanje proizvodnih pokazatelja. Odabiranje svinja. Indentifikacija životinja. Uvođenje i primena evidencije. Primer projektnog zadatka. Tehničko-tehnološka rešenja smeštaja pojedinih kategorija. Upoznavanje sa tehnikom rada sa ultrazvukom, utvrđivanje linearnih mera. Ocena mesnatosti na liniji klanja. Programom se predviđaju dve terenske vežbe i obilazak farmi i klanica u cilju upoznavanja tehnologije i organizacije rada.

Drugi oblici nastave – terenske vežbe

Poseta farmama svinja, cenrima za veštačko osemnenjavanje, klanicama

Literatura

(1)Teodorović, M.; Radović, I.: Svinjarstvo. Udžbenik. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 2004.

(2) Uremović, Marija; Uremović, Z.: Svinjogojstvo. Udžbenik. Agronomski fakultet, Sveučilište u Zagrebu, 1997.

(3) Vidović, V.; Višljić, V.; Jigović, D.; Punoš Desanka, Vuković, N.: Praktično svinjarstvo. Asocijacija proizvođača svinja i mesa APROSIM – Novi Sad, 2011.

(4) Кralik, Gordana; Кušec, G.; Кralik, G.; Margeta, V.: Svinjogojstvo – Biološki i zootehnički principi. Poljoprivredni fakultet, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osjeku. 2007.

(5) McGlone, J.; Pond, W.: Pig Production. Biological Principles and Applications. Thomson Learnig. USA.

(6) Naučno-stručni časopisi, Zbornici naučnih i stručnih radova domaćeg i međunarodnog značaja iz oblasti svinjarstva.

[tab:Materijali]

 

 

[tab:Kalendar ispita]

 

S M E RSTUDIJSKI PROGRAM

PREDMET

Plan

i program

2008-2014

(година)

ROKOVI
JAN.15.01 -14.02. APR.07.04.-11.04. JUN.09.06- 07.07. SEPT.03.09 -25.09. OKT.01.10 -10.10.
STOČARSTVO Tehnologija svinjarske proizvodnje 27.01. 07.04 9.06 15.09. 06.10.
03.02 16.06. 22.09.
ORGANSKA PROIZVODNJA Organska proizvodnja u svinjarstvu 27.01. 07.04. 9.06 15.09. 06.10.
03.02 16.06. 22.09.

Pismeni deo ispita je u ponedeljak, pred zakazan termin ispita

[tab:Bodovanje]

SISTEM BODOVANJA (KREDITIRANJA) UKUPNIH AKTIVNOSTI STUDENATA ZA FORMIRANJE KONAČNE ISPITNE OCENE NA PREDMETIMA:  

 TEHNOLOGIJA SVINJARSKE PROIZVODNJE (za studente IV godine, smer – Stočarstvo)

ORGANSKA PROIZVODNJA SVINJA (za student III godine, smer – Organska proizvodnja)

–  Ukupne aktivnosti studenta obuhvataju predispitne i ispitne obaveze.

–  Maksimalan broj bodova (kredita) iznosi 100, od čega 40 za predispitne i 60 za ispitne aktivnosti.

Student mora ostvariti minimalno 20 bodova iz predispitnih obaveza, da bi mogao pristupiti završavanju ispitnih obaveza. Student koji ostvari maksimalnih 40 bodova iz predispitnih obaveza, mora ostvariti još minimalno 20 bodova iz ispitnih obaveza, kako bi ukupno ostvario 60 bodova i dobio minimalnu konačnu ocenu 6 (šest).

 PREDISPITNE OBAVEZE:

 

  1. Prisustvom na predavanjima ≥60% od ukupnog broja časova, predviđenih planom i programom predmeta, ostvaruje se pravo na potpis. Maksimalan broj bodova je 10 bodova (76-80%, 2 boda; 81-85%, 4 boda; 86-90, 6 boda; 91-95, 8 bodova; 96-100, 10 bodova).
  2. Prisustvom na vežbama ≥80% od ukupnog broja časova, predviđenih planom i programom predmeta, ostvaruje se pravo na potpis. Maksimalan broj bodova je 10 bodova. (80-85, 2 boda; 86-90, 4 boda; 91-95, 6 bodova; 96-100, 10 bodova).
  3. Prisustvo na terenskim vežbama: minimalno prisustvo jedne terenske vežbe. Maksimalno 10 bodova.
  4. Urađen i prezentovan seminarski rad 10 bodova. Seminarski rad mora biti urađen i odbranjen do kraja semestra.

  ISPITNE OBAVEZE:

 

  1. Tehnologija svinjarske proizvodnje i Organska proizvodnja svinja
    • Ispitni test, koji se sastoji od jednog projektnog zadatka, koji je neophodno tačno uraditi da bi se prešlo na usmeni deo ispita. Broj bodova na ispitnom testu je 20. Ako student ne uradi tačno projektni zadatak, test nije položio i mora ga ponovo polagati!. Nakon položenog testa, student pristupa polaganju usmenog dela ispita. Jednom položeni test se više ne polaže.
    • Usmeni ispit (maksimalno 40 bodova) i to za tačne odgovore na 3 ispitna pitanja.

FORMIRANJE KONAČNE OCENE:

Da bi student dobio konačnu ocenu 6 (šest), tj. položio ispit, mora ostvariti minimalno 60 bodova, koji se dobijaju sabiranjem bodova ostvarenih na predispitnim i ispitnim obavezama.

Nakon pristupanja usmenom delu ispita, ostvareni bodovi na postavljena pitanja se sabiraju sa svim do tada ostvarenim bodovima i formira se konačna ocena.

Ocene: 60 – 64 bodova = 6; 65 – 74 = 7; 75 – 84 = 8; 85 – 94 = 9; 95 – 100 =10

[tab:Rezultati pismenog dela ispita]

 

[tab:Udžbenik SVINJARSTVO]

Dobar stručnjak, kao i svaki proizvođač svinja ili vlasnik farme, koji želi da kroz tu proizvodnju ostvari dobit, mora da bude dobro informisan o tome šta se dešavalo u prošlosti, šta se dešava sada i šta se očekuje u budućnosti

Autori

Dr Milan Teodorović, red. prof.,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dr Ivan Radović
Poljoprivredni fakultet, docent, Novi Sad

Recezenti

Dr Aleksandar Srećković, red. prof.,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dr Blagoje Stančić, red. prof.,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dr Stanimir Kovčin, red. prof.,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

[tab:Farm menadžmet]

Ako ne počnete, nikada nećete ni završiti, ali ako počnete kako ne treba,

završićete brže nego što ste se nadali…..

 

 

 

[tab:Kontakt]

Prof. dr Ivan Radović

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Departman za stočarstvo

II sprat, kanc. br. 5

ivan.radovic@stocarstvo.edu.rs

00381 21 485 3477

[tab:END]